Pitajte stručnjaka

SAE (Society of Automotive Engineers) je Udruženje američkih automobilskih inženjera koje je propisalo sistem klasifikacije motornih ulja prema viskoznim gradacijama koji se koristi u celom svetu.

Prema savremenoj SAE klasifikaciji (SAE J300 od juna 2001.⁽¹⁾), koja je data u Tabeli 1, motorna ulja su, prema viskoznosti, svrstana u jedanaest gradacija.

Tabela 1. SAE klasifikacija motornih ulja prema SAE J300 – jun 2001.

⁽¹⁾ Sve vrednosti su definisane prema ASTM D 3244

⁽²⁾ ASTM D 5293

⁽³⁾ ASTM D 4684

⁽⁴⁾ ASTM D 445

⁽⁵⁾ ASTM D 4683, CEC L-36-A-90 (ASTM D 4741)

⁽⁶⁾ Za gradacije 0W-40, 5W-40 i 10W-40

⁽⁷⁾ Za gradacije 15W-40, 20W-40, 25W-40 i 40

Prvih šest gradacija odnose se na „zimska ulja”, i imaju oznaku „W” (winter), a ostale četiri gradacije odnose se na letnja ulja.

Motorna ulja koja zadovoljavaju samo zimske ili samo letnje uslove eksploatacije nazivaju se monogradna. Pored monogradnih ulja široku upotrebu imaju multigradna ili višesezonska ulja (kao SAE 5W-40; SAE 10W-40; SAE 15W-40 itd.).

Da bi se definisala primena ulja, klasifikacija motornih ulja prema viskoznosti nije dovoljna jer ne uzima u obzir konstrukcione karakteristike motora, godinu proizvodnje, uslove rada motora i vrstu goriva. Ovi uticajni faktori dati su „servisnom klasifikacijom” koju je propisao Američki institut za naftu (API – American Petroleum Institute).

API servisna klasifikacija deli motorna ulja u dve osnovne grupe i to na:

• Ulja namenjena četvorotaktnim benzinskim motorima koja se koriste u putničkim i lakim teretnim vozilima sa oznakom S (SA, SB, SC, SD, SE, SF, SG, SH, SJ, SL, SM i SN) i
• Ulja namenjena visokoopterećenim dizel motorima komercijalnih vozila sa oznakom C (CA, CB, CC, CD, CE, CF-4, CF, CF-2, CG-4, CH-4, CI-4 i CJ-4).

ACEA (Association of Europen Automotive Manufactures) je udruženje evropskih proizvođača vozila koji su se udružili i doneli evropske propise za određivanje nivoa kvaliteta motornih ulja.Članice ACEA su: BMW, DAF, FIAT/IVECO, FORD OF EUROPE; GENERAL MOTORS OF EUROPE, MAN, MERCEDES-BENZ, PSA (Peugeot, Citroen), PORSHE, RENAULT/RVI, ROVER, SAAB, VOLKSWAGEN i VOLVO.

ACEA iz 2016 definisala je motorna ulja sledećih kategorija:

ACEA A/B: ulja za podmazivanje četvorotaktnih benzinskih i dizel motora (High SAPS – ulja koja sadrže visok procenat sulfatnog pepela, fosfora i sumpora)

ACEA C: ulja za podmazivanje četvorotaktnih benzinskih i dizel motora koji poseduju katalizator i filter za sakupljanje čestica (GPF – Gasoline Particle Filter i DPF – Diesel Particle Filter)

ACEA E: ulja za podmazivanje četvorotaktnih dizel motora velikih opterećenja koji rade u teškim uslovima eksploatacije.

Obično je najćešća nedoumica o tome da li odabrati mineralno, polusintetičko ili sintetičko motorno ulje. Izbor motornog ulja je zasnovan na zahtevima performansi motora (preporučenim u servisnom uputstvu vozila), primeni i kvalitetu raspoloživog goriva.

Takođe treba posebno obratiti pažnju na starost vozila, pogotovo na vozila koja su stara preko 20 i više godina. Naime, u najnovijim gradacijama sintetičkih i polusintetičkih motornih ulja tipa SAE 0W-20; 0W-30; 0W-40; 5W-20; 5W-30; 5W-40, upotrebljavaju se aditivi koji mogu imati štetan uticaj na gumene zaptivače starijih motora što može dovesti do curenja ulja, tako da je za njih čak I preporučljivo da koriste mineralna motorna ulja.

Suprotno ovome, svi najsavremeniji motori su opremljeni katalizatorom koji smanjuje izduvne gasove, DPF i GDP filterom i njima ne smetaju ovakve vrste aditiva.

Prednosti su: visoka tačka paljenja, termički i oksidaciono stabilnija, niža tačka stinjavanja, niža isparljivost, viši indeks viskoznosti što doprinosi tome da je motornom ulju produžen period izmene.

Nedostaci: glavni nedostatak je cena, jer su mnogo skuplja u odnosu na mineralna I polusintetička ulja. Zatim neka nisu kompatibilna sa zaptivkama pojedinih proizvođača motora.

Svaki motor mora tokom eksploatacije da troši izvesnu količinu ulja. Glavni razlozi potrošnje motornih ulja su:

• Dizajn motora.
• Način vožnje
• Zaptivke
• Previsoka radna temperatura motora
• Preniska viskoznost ulja za određeni tip motora
• Pogrešno odabrana SAE viskozna gradacija motornog ulja
• Visoka isparljivost
• Loš kvalitet motora

Ovo je jedno od najčešće postavljanih pitanja. Mešanje sintetičkih motornih ulja sa mineralnim motornim uljima nije preporučljivo zato što tako novonastalo motorno ulje nema iste karakteristike kao početno ulje, odnosno dolazi do narušavanja pojedinih boljih karakteristika sintetičkog ulja. Sintetička ulja imaju sasvim drugačiju strukturu od mineralnih ulja I novonastalo ulje nema ista svojstva kao početno, novo sintetičko ulje.

Ovo je veoma diskutabilno pitanje. Da bi mešali bilo koja dva sintetička motorna ulja, treba prvo pogledati servisnu knjižicu vozila. Na primer, ako piše da vozilo sme da koristi sintetičko motorno ulje SAE 5W-30, treba pažljivo pročitati šta piše na etiketi za navedeno ulje ( Obično piše: API; SAE; ACEA; MAN; MB; VOLVO itd).

Nije preporučljivo mešati dve različite SAE viskozne gradacije, npr., SAE 5W-30 i SAE 10W-40 bez provere kompatibilnosti. Ako vam ovo I bilo šta drugo, vezano za sintetička motorna ulja, nije dovoljno jasno, slobodno se obratite za pomoć našim stručnjacima.

Pad pritiska ulja u motoru može nastupiti iz više razloga:

1. Oštećena tj. oslabila uljna pumpa, odnosno olabavljeni spojevi uljne pumpe. Uljni vodovi začepljeni prljavštinom ili oštećeni. Zapušeno sito uljne pumpe (zbog neredovnih intervala zamene ulja) pa je nedovoljan protok ulja tj. pumpa ne propušta dovoljno ulja.
2. Senzor pritiska ulja obavezno treba proveriti jer je možda upao neki trun u njega pa senzor ne može da funkcioniše kako treba.
3. Manometar za pritisak ulja je možda neispravan i treba ga popraviti ili zameniti.
4. Zaprljan regulator pritiska ili oštećena opruga regulatora pritiska. Takođe može biti oštećena opruga otpusnog ventila.
5. Broj obrtaja u praznom hodu je možda prenizak.
6. Nedovoljno ulja u karteru, odnosno nizak nivo ulja u karteru.
7. Previše ulja u karteru pa rotirajući delovi stvaraju previše pene pa zbog toga uljna pumpa usisava vazduh umesto ulja.
8. Začepljen(zapušen) filter ulja jer je prepun prljavštine. U ovom slučaju u potisnom vodu pritisak slabi, a u usisnom vodu dostiže kritičnu tačku. Sigurnosni ventil na uljnom filteru se otvara i u tom slučaju kroz motor cirkuliše prljavo ulje. Iz tog razloga savetuje se obavezna zamena uljnog filtera prilikom zamene ulja.
9. Istrošeni delovi motora (klipni sklop, ležajevi i dr.) što je ređi slučaj. Previše istrošeni ležajevi u starim motorima ne stvaraju otpor koji bi omogućio povišenje pritiska ulja.
10. Gorivo u ulju snižava viskoznost ulja. Ova pojava dovodi do veće potrošnje ulja i povećanog habanja motora.
11. Zamena ulja . Ne treba mešati novo sveže ulja sa prethodno korišćenim starim uljem zato što staro ulje ima čađi koja onemogućava bolji protok novog ulja.
12. Viskoznost ulja. Mora da se stavi ulje odgovrajuće viskozne gradacije za određeni motor.

Pod pojmom hladan start podrazumeva se pokretanje i rad motora u uslovima kada delovi i radni fluidi nisu na projektovanoj radnoj temperaturi, nego na temperaturi okoline. Hladan start je sličan razrađivanju motora, samo što se potreban period minutima, a ne stotinama pređenih kilometara.

Najvažniji faktori koji utiču na ovaj proces su: kvalitet goriva, napon i kapacitet akumulatora kao i ulje koje se koristi. U prvih nekoliko sekundi pokretanja, motor pretrpi najveći stepen habanja, s obzirom da je tokom pokretanja i zagrevanja motora podmazivanje ležajeva I gornjih delova motora ograničeno. Korišćenje ulja visoke viskoznosti može da dovede do neadekvatnog podmazivanja tokom startovanja motora na niskim temperaturama. Zbog toga je važno koristiti multigradna motorna ulja, jer bolje podmazuju motor na niskim temperaturama i omogućuju brže postizanje radne temperature motora.

Samo jedan hladan start troši motor kao 10 do 15 sati normalnog rada.

Motorna ulja Rafinerije nafte Beograd gradacija viskoznosti: SAE 0W-20; SAE 0W-30; SAE 0W-40; SAE 5W-20; SAE 5W-30 i SAE 5W-40 pokazuju izuzetne niskotemperaturne osobine čime osiguravaju lakši hladan start I trenutno podmazivanje motora a samim tim produžuju vek trajanja motora.

To su glikol, čađ, voda i gorivo. Prisustvo bilo kog od ovih kontaminanata može veoma oštetiti vaš motor. Da bi ste to proverili morate uraditi laboratorijsku analizu.

Rok za skladištenje/čuvanje motornih ulja je oko 5 godina ako se čuvaju u zatvorenom prostoru. Verovatno bi ovo ulje mogli da koristite za određeni stariji motor, ali bi poželjno bilo da nam ga donesete da bi uradili par analiza. Posle toga bi definitivno znali da li je ulje za upotrebu.

Te naslage najčešće potiču od hidrolize nekih komponeti iz aditiva. Pre nego što dolijete novo ulje, obavezni ispustite staro ulje.

Provera ulja u karteru se kontroliše dok je auto na ravnoj podlozi a motor ugašen. Treba sačekati 5-6 minuta, dok se ulje iz gornjih delova motora potpuno ne slije u karter. Najbolje je proveru obaviti ujutru pre paljenja motora , jer je tad merenje najpreciznije, a šipku nije potrebno prethodno izvući i obrisati od ulja.

Da bih dao potpun odgovor na tvoje pitanje morao bi da znam starost vozila, tip motora i specifikacije ulja koje koristi. Pretpostavljam da koristi ulje od renomiranih proizvođača. Za početak morao bi da dobijem uzorak od 0,5L da bi uradio laboratorijsku analizu. Tek posle analize bi mogao dati potpun odgovor. Prilikom dugotrajne upotrebe motornog ulja, osim dolivanja trebalo bi barem na 7-10000km promeniti filter za ulje, jer se u njemu nakupi mnogo prljavštine, metalnih čestica I drugih nečistoća, što itekako utiče na protok ulja.

Specifično kod motornih ulja za dvotaktne benzinske motore je ta što se koriste bespepelni aditivi. Takva ulja posle korišćenja potpuno izgore ne ostavljajući nikakve naslage na svećicama I ostalim unutrašnjim delovima motora.

Specifično kod motornih ulja za dvotaktne benzinske motore je ta što se koriste bespepelni aditivi. Takva ulja posle korišćenja potpuno izgore ne ostavljajući nikakve naslage na svećicama I ostalim unutrašnjim delovima motora.

Da, postoje. Najbolje je da ih izvodi onaj ko redovno radi sa motorima, pošto ovi

testovi traže da se ima osećaj za ono što je normalno kod tog motora. Testovi na licu mesta se mogu izvoditi: 1. prilikom redovnih ispitivanja ulja. 2. kada se pojavi nešto sumnjivo, na primer: a) izgled ulja: pregusto ili preretko, mokro ili vlažno i prljavo ulje. b) miris ulja: kiseli ili miris goriva i 3. Kada je motor možda uništio ulje: a) pregrevanjem b) usled curenja sredstva za hlađenja ili goriva.

Oba navedena hidraulična ulja su visokokvalitetna i imaju istu viskoznost na 40^oC. Razlika je u tome što je HIDRAULIK HD 46 monogradno hidraullično ulje koje ima niži indeks viskoznosti od HIDRAULIK DHV koje je multigradno hidraulično ulje. HIDRAULIK HD 46 se koristi za mašine i opremu koji rade u zatvorenom prostoru i pri nižim radnim temperaturama.

HIDRAULIK DHV 46 se koristi za mašine i opremu koji rade na otvorenom prostoru I pri višim radnim temperaturama.

Da, tačno je. Razvijeni su visokokvalitetni aditivi za poboljšanje otpornosti na penušanje i njihovim sjedinjavanjem sa pažljivo odabranim mineralnim baznim uljem penušanje ulja nestaje.

Nažalost, istina je. Prilikom rada kompresora u njega ulazi izvesna količina prašine I prljavštine. One mogu da skrate radni vek kompresora na taj način što uništavaju:

1. vijke za elemente kompresora
2. ležaje kompresora
3. separator ulja

Antifrizi su sredstva koja štite rashladni sistem od mržnjenja i korozije i efikasno odvode toplotu nastalu u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Postoji nekoliko vrsta antifriza:

1. IAT (tradicionalno zelena boja (G11) ali ima ih i u žutoj i u plavoj boji (VW G11). Antifrizi su na bazi monoetilenglikola i sadrže silikate i fosfate. Štite sisteme za hlađenje napravljene od aluminijuma i običnog gvožđa.

Koriste ih uglavnom starija vozila i to:

GM vozila proizvedena do 1996.godine.

Chrysler vozila proizvedena do 2001.godine.

Ford Trucks i SUVs (Sport Utility Vehicles) vozila proizvedena do 2002.godine.

Ford Cars vozila proizvedena do 2003.godine.

Preporučeni period zamene je 2 godine ili 60000km.

2. OAT (najčešće crvene boje (G 12), ali ima ih i u narandžastoj, žutoj pa čak i zelenoj boji!). Antifrizi su na bazi monoetilenglikola, sebacata, 2-etilheksanske kiseline (2-ethylhexanoic acid (2-EHA)) i

drugih organskih kiselina. Ne sadrže ni silikate ni fosfate. (Toyote svom roze antifrizu dodaje i fosfate).

Štite sisteme za hlađenje napravljene od aluminijuma i livenog gvožđa, ali nisu dobri za starije sisteme za

hlađenje koji su najčešće bili od bakra i mesinga (mogu da se koriste ali je period izmene kraći).

Koriste ih sledeća vozila:

GM vozila proizvedena od 1996.godine. Antifriz je narandžaste boje.

Volkswagen, Audi, Jaguar vozila proizvedena od 1996.godine. Antifriz je ljubičaste boje.

SAAB vozila proizvedena od 2001.godine. Antifriz je narandžaste boje.

Honda , Nissan, Mazda, Toyota i druga Azijska vozila proizvedena od 1996.godine.

Honda ima tamnozelenu boju antifriza koji ne sadrži 2-EHA već samo sebacate.

Nissan, Mazda i druga Azijska vozila imaju ljubičastu boju antifriza.

Toyota ima dve boje antifriza: roze i crvenu. Oba antifriza sadrže fosfate ali ne i silikate.

Preporučeni period zamene je 5 godina ili 241000km za Evropska vozila i 3 godine ili 58000km za Japanska

vozila.

3. HOAT (najčešće je žute boje (G12+, G12++), ali ima ih i u zelenoj, plavoj, ljubičastoj, crvenoj, roze, boji zlata

narandžastoj boji, što stvara veliku konfuziju pri korišćenju).

Antifrizi su na bazi monoetilenglikola i organskih kiselina ali bez 2-EHA. Antifrizi sadrže malu količinu silikata

plus benzoate. Ne sadrže fosfate, osim Toyote koja svom roze antifrizu dodaje i fosfate. Štite sisteme za hlađenje napravljene od aluminijuma i livenog gvožđa, ali nisu dobri za starije sisteme za hlađenje koji su najčešće bili od bakra i mesinga (mogu da se koriste ali je period izmene kraći).

Koriste ih sledeća vozila:

Ford Trucks & SUVs (Sport Utility Vehicles) vozila proizvedena od 2002.godine. Antifrizi su žute boje.

Ford Cars vozila proizvedena od 2003.godine. Antifrizi su žute boje.

Chrysler/Dodge vozila proizvedena od 2001.godine. Antifrizi su narandžaste boje.

Mercedes, BMW, Volvo vozila proizvedena od 1990.godine. Antifrizi su žute boje.

Volkswagen, Audi, Jaguar vozila proizvedena do 1996.godine. Antifrizi su žute boje.

Saab vozila proizvedena do 2001.godine. Antifrizi su žute boje.

Honda, Nissan, Mazda, Toyota i druga Azijska vozila proizvedena do 1996.godine. Antifrizi su žute boje.

Preporučeni period zamene je 5 godina ili 241000km u Evropi. U Aziji 300000km ili 10 godina.

4. 4. PHOAT (tamno zelena boja). Antifrizi na bazi monoetilenglikola, organskih kiselina i fosfata ali bez silikata.

Štite sisteme za hlađenje napravljene od aluminijuma i livenog gvožđa, ali nisu dobri za starije sisteme za hlađenje koji su najčešće bili od bakra i mesinga.

Najviše ih koriste Mazda/Ford vozila proizvedena posle 2008.godine.

Preporučeni period zamene je 5 godina ili 100000/150000km.

MEŠANJE RAZLIČITIH VRSTA ANTIFRIZA

Prilikom mešanja starijih G11 antifriza sa G12 antifrizima, zbog sadržaja visokog procenta silikata u G11 može doći do hemijske reakcije sa inhibitorima korozije iz G12, što dovodi do stvaranja žuto/zelenog taloga.

G12, G12+ i G12++ se mogu mešati bez ikakvih problema.

Volkswagen ne preporučuje da se meša crveni, roze ili ljubičasti G12 sa zelenim ili plavim antifrizima!

Prilikom dolivanja/zamene antifriza najbolje i najsigurnije je pročitati šta piše na kantici i poštovati preporuke proizvođača određenog antifriza.

Većina proizvođača antifriza najčešće preporučuje odnos mešanja: 55% koncentrata antifriza plus 45% destilovane/demineralizovane vode. Takva smeše obezbeđuje tačku mržnjenja oko – 50^oC .

Za Srbiju mi preporučujemo odnos mešanja: 48% koncentrata antifriza plus 52% destilovane/demineralizovane vode. Takva smeše obezbeđuje tačku mržnjenja oko – 30^oC .

Da, postoji antifriz koji ima specifikaciju G13. Namenjen je za najsavremenije vrste alumijumskih hladnjaka. Slobodno se može koristiti za hladnjake koji su napravljeni od livenog gvožđa i legura magnezijuma. Ekološki je najprihvatljiviji pošto u sebi sadrži određenu količinu glicerina koji mnogo manje zagađuje okolinu nego antifrizi koji sadrže samo glikol. Od ostalih tipova antifriza razlikuje se po tome što sadrži specijalne silikatne aditive za dodatnu obnovu i zaštitu alumijumskih hladnjaka. Antifriz G13 je najčešće ljubičaste boje mada se na tržištu može naći i svetlo crvene boje. Nije pogodan za starije hladnjake od bakra. Ne reaguje dobro sa olovnim lemovima.

Mešljiv je sa G12++ bez ikakvih problema. Može da se meša i sa G11, G12 i G12+ ali će biti smanjena zaštita od korozije hladnjaka.

Razlika je u temperaturi mržnjenja. Zimski PERKO ima temperaturu ispod -20^oC a letnji ispod -3 ^oC.

Razlika je u hemijskom sastavu, viskoznostima i tački ključanja.

Možete da ih mešate, mada nije preporučljivo jer priikom dodavanja nove, sveže kočne tečnosti u staru tečnost potencijalno može doći do apsorbovanja vode u novu tečnost.

Najčešće na 2 godine. Međutim ljuidi koji voze veoma agresivno na vetrovitim putevima i teškim terenima treba da menjaju na 1godinu. Ljudi koji voze trkačke automobile menjaju kočnu tečnost pre starta trke.

Glavna uloga kočne tečnosti je da prenosi pritisak sa pedale na kočnice kroz hidraulični sistem. Da bi se ovo ostvarilo u sistemu ne sme da se pojavi gasna faza, preko koje se pritisak ne može preneti preneti na odgovarajući način. Pojava gasovite faze naziva se pojavom „parnog čepa“, a manifestuje se „propadanjem“ kočnice i njenim potpunim otkazivanjem. Nastanak „parnog čepa“ uslovljen je karakteristikom kočnih tečnosti da upijaju vlaguiz vazduha, tj. da su higroskopne. Da bi se sprečila pojava „parnog čepa“, potrebno ja da kočna tečnost ima dovoljno visoku temperaturu ključanja, koja mora biti viša od njegove najviše temperature u primeni.

Neki proizvođači mobilne opreme preporučuju korišćenje određenih multigradnih motornih ulja za njihove hidraulične sisteme. Prisutni poboljšivač viskoznosti u motornom ulju, doprinosi proširenju opsega radne temperature ulja. Međutim, treba imati u vidu da posle određenog vremena dolazi do promene u strukturi poboljšivača viskoznosti a to itekako smanjuje performanse hidrauličnog sistema.

Obe gradacije motornih ulja su sličnih karakteristika. Glavna razlika je u tome što ulje gradacije SAE 5W-50 ima bolji protok na niskim temperaturama, što vam omogućava lakši „hladan start“. Konkretno, ako živite ili radite u hladnijim mestima gde preovlađuju izuzetno niske temperature (i do -30 ^oC) vi ćete sipati ulje gradacije SAE 5W-30. Gde su spoljašnje temperature više tj. u predelima gde preovlađuje pretežno suptropska klima sipaćete ulje gradacije SAE 10W-30.

Najčešći uzrok pojave pene u hidrauličnom ulju je prodor vazduha i vode u hidraulični sistem. Pena može da potiče i od preniskog nivoa ulja u hidrauličnom rezervoaru, kao i zbog izabrane pogrešne gradacije viskoznosti hidrauličnog ulja.

Pre sipanja hidrauličnog ulja OBAVEZNO treba dobro očistiti i oprati rezervoar gde je bilo korišćeno ulje, zatim dobro očistiti tzv. “džepove”, proveriti da li ima nekih mesta gde bi ulje moglo da curi i gde bi mogla da prodre voda ili vazduh.

To najviše zavisi od mesta primene, jer su obe vrste masti veoma kvalitetne. Bilo koja mast mora da zadovolji određene zahteve. Litijum-kompleksna mast ima dobru oksidacionu stabilnost, dobre visokotemperaturne karakteristike i otpornost na vodu. S druge strane da bi se poboljšala neka svojstva kao što su ekstremni pritisci, antihabajuće karakteristike, zaštita od rđe i korozije, moraju da im se dodaju određeni aditivi.

Glavna razlika je u tome je što kalcijum-sulfonatna mast, da bi zadovoljila određene zahteve, ne mora da sadrži toliko dodatnih aditiva kao litijum-kompleksna mast. Ova mast je otpornija na vodu od litijum-kompleksne i više se koristi u prehrambenoj industriji, rudarstvu, poljoprivredi i transportu.

Obe masti su kompatibilne, znači mogu slobodno da se mešaju.

Odlične su obe masti, ali ako bih morao da biram prvo bih uzeo kalcijum-sulfonatnu.

U periodu koji navodite za podmazivanje motora se koristilo čisto mineralno ulje. Preporučujem vam da koristite mineralno motorno ulje SAE 20W-50; API SG/CD ili ako su motori prepravljani SAE 15W-40; API SL/CF.

Pepeo u uljima potiče od nesagorelih sastojaka I može se određivati u vidu oksida – oksidni pepeo i u vidu sulfata – sulfatni pepeo. Kod ulja bez aditiva pepeo se određuje u obliku oksida I predstavlja merilo sadržaja neorganskih nečistoća. Kod ulja sa aditivima pepeo se određuje u obliku sulfata.

Sadržaj pepela je dobar pokazatelj u kojoj su meri u nekom korišćenom ulju prisutni različiti metali koji potiču od habanja metalnih površina delova motora.

Prilikom korišćenja ulja menjaju se njegove hemijske i fizičke osobine. To je neizbežan proces i ne može se sprečiti, ali se može odložiti pravilnom upotrebom motora. Koliko se taj proces može usporiti niko ne može reći, ali laboratorijsko ispitivanje je najlakši i najbrži način da se dođe do zaključka da li je ulje još uvek ispravno ili ga je potrebno zameniti.

Koja kombinacija analiza hemičarima ukazuje da li ulje još uvek može da se koristi?

Kinematička viskoznost ulja mora biti slična viskoznosti novog ulja, kako bi vozilo u kojoj se koristi pravilno radilo. Snižena viskoznost ukazuje na mešanje ulja sa drugim uljem niže viskoznosti ili sa gorivom, a povećanje viskoznosti ukazuje na kontaminaciju vodom ili produktima habanja.

Tačka paljenja: Upotrebljiva ulja imaju visoku tačku paljenja, a snižena vrednost ovog parametra upozorava da je došlo do mešanja ulja sa gorivom.

TBN: Totalni bazni broj pedstavlja alkalnu rezervu ulja koje treba da neutrališe kisele produkte sagorevanja motora. Ukoliko je vrednost TBN-a ispitivanog ulja za 50% niža od vrednosti novog ulja, to je siguran znak da ga je potrebno promeniti.

Kiselinski broj – TAN: Prilikom primene ulja dolazi do njegove degradacije oksidacijom, a nusprodukti oksidacije su kiseli, zbog čega je i ukupna kiselost ovakvog ulja povećana u odnosu na početnu vrednost. Ispitivanje kiselosti vrši se titracijom KOH potenciometrijski ili uz kolor-indikator kod svetlijih ulja.

Elementi habanja: Metali Zn, Ca, Ba i Mg se nalaze u sastavu aditiva i poboljšavaju performanse ulja. Na osnovu njihove koncentracije u uzorku možemo reći da li je aditiv potrošen ili ne. Sa druge strane, elemente Fe, Pb, Cu, Cr, Al, Mn, Ag, Sn zovemo elementima habanja jer ukazuju na povećano habanje u sistemu iz koga je uzorak donet. Njihovo ispitivanje je veoma značajno jer se pri njihovoj povećanoj koncentraciji sistem može trajno oštetiti. Ovu analizu vršimo talasnom disperzijskom rendgenskom fluoescentnom spektrometrijom (WDXRF), koja važi za vrlo efikasnu i preciznu metodu.

Ovo su samo neke od analiza koje se mogu vršiti u laboratoriji Rafinerije nafte Beograd.
Posedujemo 64 akreditovane metode, čime garantujmo kvalitet naših proizvoda, a vršimo i uslužne analize za pravna lica.